У 13. вијеку се помиње овај простор, означен као Доњи краји (крајеви). Босна је била бановина, а Доњим крајима су припадале жупе: Пливска, Земљичка, Врбањска и Мренска.

Мренска жупа је захватала подручје западно од ријеке Сане, око ријеке Мрена, Мрин (данас се ријека зове Дабар), којој је према неким изворима једно вријеме припадао и Кључ. Главни град је Мрен. У то вријеме владавина је била Кулина бана.

Рушевине града Мрена су највјероватније изнад села Кљевци према Дабру. Према документима из 1334. године у Мрену – Мрину је била црква Светог Гргура и припадала је санском дистрикту са санским архиђаконом на челу.

У Повељи краља Томе 22.08.1446. године помиње се мјесто Сански Мрен (Мрин). У Повељи се каже да је краљ Томо даровао Мрин браћи Драгишићима.

Постоји могућност да је град Мрен (Мрин) био на Градини (590 метара н/в), удаљеној 2,5 км од ријеке Дабар и 4,5 км од ријеке Санице, као и 9,5 км од Санског Моста. На Градини се налазе остаци једне тврђаве.