english            руски            грчки
Обичаји и игре села Дабар

Сеоски здрави дух и живот нису дабранима дозвољавали да размишљају о наркоманији, конзумирању дроге, убијању и самоубијању пиштољима, вожњи брзих аутомобила и мотоцикала који воде у самоубиство, провалама и пљачкама већ да се окупе, попију коју чашицу добре дабарске шљиве те искористе расположиве предмете за забаву и разоноду са такмичарским духом и позитивним ривалством. Тако су се дабрани играли и такмичили у разним играма и обичајима:

  • Капању
  • Тољању
  • Пиљању
  • Трикању
  • Козању
  • Тркању
  • Бацању камебна са рамена, што представља витешку игру
  • Ту су и припреме коња за трке и бикова бодача за непревазиђену Грмечку Kориду и многе друге
  • Поред наведених обичаја, дабрани су свакако упражњавали и друге посебно организоване и припремљене обичаје и забаве, као што су славе, свадбе, зборовања и друге, које ћемо свакако даље описивати и презентовати

Зимска игра, када се заврше сви радови на њивама, пољима, баштама и шуми и када почињу да падају прве пахуљице снијега, а ракијски котлови се загасе, мирис домаће шљивовице завлада у сваком засеоку и домаћинству, а дим из пушница доноси омамљујуће прве мирисе, помало осушеног меса, дабрани уживају у зимској идили прелијепог подгрмеча и уз веселу краишку и дабарску пијесму у дружењима која се називају "прела" остају до ране зоре, играјући фасцинантну игру која не може да досади и којој нема краја, а зове се "КАПАЊЕ".

Капање је игра, која у зимском периоду када вриједни домаћини дабрани уживају у својим годишњим плодовима рада, испуњава свако домаћинство срећним и веселим и када дабрани уз пјесму, мезу и чашицу праве дабарске шљиве, сакупљају енергију и пуне душу за наредну годину. Сви знамо шта је капа, да нам служи за заштиту главе и да се носи током цијеле године, због сунца, вјетра, кише и других непогода које сељака вребају током цијеле године, док марно и вриједно обавља своје послове, који нимало нису лаки.

Тако су капе служиле поред наведеног и за игру у којој се под десет капа сакрива мали метални предмет, најчешће новчић, петопарац или неки други, али који је најмањи по својим физичким карактеристикама. Због различитости облика, величина и материјала капа, за капање су се почели користити плетени приглавци и чарапе, исплетене од здраве овчије вуне, а што су наше баке, мајке, сестре и други женски род, припремиле за дарове или за крајњу употребу за ношење.

Капање је игра између двије екипе које играју једна против друге. Када би се на једном мјесту окупило више људи и момака, одмах би се направио турнир. Број играча није стриктно дефинисан, али се најчешће играло тако да једна екипа има 4. играча, односно капача. Екипе су се отприлике знале, односно знало се који играчи чине састав одређене екипе и то најчешће по засеоцима и презименима, Илићи, Марјановићи, Црномарковићи, Шушнице, Перишићи, Клепићи, Чобановићи, Тодоровићи, Ступари, Милинковићи, Грдановци, Црновода, Браића Таван, Мудринићи, Вокићи, Добрићи, Вукићи, Ђурановићи, Бранковићи, Петровићи, Рујан, Аврамовићи, Вучковићи, Долац или познатије Доловљани и на крају Ђедовача.

Капање је прешло у традиционалну игру и падале су опкладе у побједу, које су имале другачији смисао од данашњих опклада. Ко изгуби морао је, из посуде пуне воде са устима да покупи новчић, што није било лако, са којим се капа, а који се послије завршене игре убаци у посуду и падне на дно.

Почетак игре се односи на одређивање, извлачењем, која екипа прва сакрива новчић, односно поткрива капе. Поткрива се девет (9) или свих десет (10) капа.Уколико играч, односно капач који поткрива , жели да остави једну капу у руци, он има то право све док противничка екипа не подигне једну капу под којом тражи сакривени новац. Када подигне капу, у првом подизању и противник не нађе новчић, играч који је покривао и задржао једну капу сад узима и подигнуту капу од противника и поново је поткрива, а при том поткрива и ону капу која је била у руци односно десету капу. Капа коју подигне противничка екипа и која се поново покрије назива се Зец.

Противничка екипа има право да подигне још једну капу и ако испод ње нађе новчић, преузима игру и она поткрива. Уколико противник не пронађе новчић под дигнутом капом, наставља даље са тражењем новчића, али исти не смије пронаћи док не дође до четири капе, јер у том случају се броје поени за екипу која је поткрила капе. Ако се сакривени новчић пронађе под трећом капом када се дигне од стране противничке екипе, добија се максималан број бодова десет (10), а у овој игри се то зове "ПАТКА". Напомене ради, да кажемо да се патка прославља са вриском, и здравицом, а често се и запјева, како би противник би још више збуњен.

Када противничка екипа подигне капе да остану четити (4), а не пронађе новчић, отвара јој се нова могућност да преузме игру у своје руке на начин да у преостале четити капе има право да подигне још двије капе и ако се под њима нађе сакривени новчић, она преузима игру и сакрива новчић под капе, а екипа која је сакривала тражи новчић. Уколико ни у подигнуте двије капе не пронађу новчић екипа која сакрива новчић добија четири бода и почиње игру изнова са сакривањем новчића, односно поткривања свих десет (10) капа. Игра се тако да се прво игра за старе поене, а потом за нове и то тако да се до 50 поена који се први освоје броје као стари, а потом се почиње са сакупљањем нових поена и када се сакупи 51 нови поен, што укупно представља 101, тада је екипа која прва сакупи наведени број поена побједила.

Чудне ли игре за објаснити, али врло интересантне, занимљиве и привлачне, коју када научите, а није баш тешко, и започнете играти, не престајете до ране зоре, како би се у Дабру казало "ајмо кући пјевају пјевци или ајмо кући орозови пјевају".

Ко једном заигра ову игру моли бога и једва чека наредну вече или зиму да почну прела и сијела и да започну обичаји прикладни том периоду године и та фамозна игра капање. Таква дружења, енергију, снагу, унутрашњи дух и задовољства мало шта може да направи.

Аутор: Драган Вокић.